Uglavnom razmišljamo koji problem može da se desi kada uradimo ovo ili ono. Zašto tako razmišljamo? Zato što smo tako naučeni. Na Balkanu većina ima fokus na problemu a ne na riješavanju istog. Lakše je kukati, nego podići zadnjicu (da izvineš) i promjeniti nešto, uraditi nešto. Za sebe, za bolje sutra.
Šta ti treba da bi počela da postavljaš granice? Treba tina prvom mjestu, da doneseš odluku. Da li to zaista želiš? Zašto želiš? Šta si spremna uraditi i dati za to? Hoćeš li ostati dosledna toj odluci i svojim granicama ili ćeš da potklekneš na prvom kamenu koji ti se desi na putu?
Nije stvar u tome, da se čvrsto držiš svojih granica. I ja nekad popustim. Stvar je u tome da budeš dosledna, autentična. Da se zna šta može a šta ne. Svaka situacija iziskuje nove granice. Trebaš sama sa sobom da rasčistiš šta zapravo želiš a šta ne želiš. Samo tako možeš da postaviš jasne granice.
Ako želiš da ti pomognem na tvom putu sreće, lakoće i ispunjenosti, ispuni upitnik, da vidim da li ti mogu pomoći. Ako imaš pitanja, slobodno mi piši.
Budi svoja, budi najbolja!